Ugovor o poklonu

Nesumljivo je da svi volimo poklone, bilo da ih primamo ili dajemo.

I same poklone možemo razvrstati po vrednosti, jer će jedni imati emotivnu, a drugi materijalnu vrednost.

Kada govorimo o poklonima koje je, zbog prirode stvari, neophodno pravno regulisati, tada je potrebno da se ugovorne strane upoznaju sa pravima i obavezama koje proističu iz takvog pravnog posla.

Glavne karakteristike ugovora o poklonu

Ugovor o poklonu se zaključuje između dve ugovorne strane: poklonodavca i poklonoprimca.

Ugovor o poklonu predstavlja dvostran pravni posao na osnovu koga poklonodavac poklonoprimcu predaje, ili se obavezuje da će predati, u svojinu određenu stvar ili da će mu preneti neko drugo pravo ili da će učiniti kakvu korist na teret svoje imovine, bez ikakve naknade zauzvrat.

Da bi ovaj ugovor proizvodio pravno dejstvo, nije dovoljna samo saglasnost volja ugovornih strana, već je neophodna i predaja stvari koja se poklanja ili da bude zaključen u pisanoj formi.

Kada govorimo o predaji stvari, osnovna je obaveza poklonodavca da preda u svojinu stvar ili da prenese neko drugo imovinsko pravo poklonoprimcu.

Samim činom predaje predmeta poklona ili obećanjem predaje predmeta poklona, nastaje ugovor o poklonu, čime je poklonoprimcu omogućeno da stekne državinu stvari, što predstavlja tzv. realnu formu ugovora, najčešće kada se radi o pokretnim stvarima.

Sa druge strane, kada se radi o poklonu određenih prava koja se ne mogu predati simbolično, već imamo faktičku predaju, tada je neophodno da je ugovor o poklonu bude zaključen u pisanoj formi, koja predstavlja tzv. bitnu formu ugovora (forma ad solemnitatem), što znači da ugovor ne može ni nastati dok se ta forma ne ispuni. Ova forma se odnosi na zaključenje ugovora o poklonu nepokretnosti.

Ugovor o poklonu je dobročin pravni posao, jer kod njega dolazi do odsustva razmene materijalnih dobara, odnosno postoji namera da se poklon učini, a da se ništa ne dobije zauzvrat.

Ugovor o poklonu je komutativan, što znači da se u trenutku zaključenja zna kolika je obaveza i šta je predmet obaveze.

Ugovor o poklonu je jednostrano obavezan, što znači da najčešće stvara obavezu samo na strani poklonodavca.

Izuzetak predstavljaju ugovori o poklonu sa teretom ili nalogom, gde postoje određene radnje za poklonoprimca. Ugovor o poklonu sa teretom ili nalogom je dvostrano obavezni, teretni ugovor, kod kojeg se poklonoprimac obavezuje da izvrši određenu radnju u korist poklonodavca ili trećeg lica, a neispunjavanje te obaveze vodi raskidu ugovora.

Pravno regulisanje ugovora o poklonu

Ugovor o poklonu je regulisan pravilima Srpskog građanskog zakonika iz 1844. godine, iz kojeg se primenjuju samo osnovna načela Zakonika o ugovoru o poklonu.

Iako ugovor o poklonu nije regulisan odredbama Zakona o obligacionim odnosima, kao što je većina ugovora, na njega se svakako primenjuju odredbe ovog zakona, koje se tiču predmeta i osnova ugovora, a to je da su dopušteni, mogući, određeni i istiniti, kao i odredbe koje se tiču ništavosti ugovora, na primer.

Pored Zakona o obligacionim odnosima, uticaj na ugovor o poklonu imaju i odredbe Zakona o nasleđivanju i to u pogledu uračunavanja poklona u nasledni deo, pravila koja određuju raspolaganje ostavioca putem ugovora o raspodeli imovine za života, kao i u pogledu činjenja poklona drugim licima, ukoliko je nužni deo naslednika time ugrožen.

Takođe, odredbe Porodičnog zakona određuju tretman poklona koji supružnici čine jedan drugome u toku trajanja bračne zajednice.

Bitni elementi ugovora: predmet poklona i namera darežljivosti

Bitni elementi ugovora o poklonu su: predmet poklona (stvar ili pravo) i namera darežljivosti (animus donandi).

Kada se radi o predmetu poklona, ugovor se može zaključiti za najrazličitije stvari i prava, samom pod jednim uslovom – da se nalaze u pravnom prometu.

Predmet poklona mogu biti pokretne, nepokretne, potrošne i nepotrošne stvari, prava ili određena imovinska korist.

Predmet poklona jesu stvari koje postoje u momentu zaključenja ugovora, ali mogu biti i buduće stvari, koje će tek nastati i to samo one čije je pribavljanje izvesno.

Predmet poklona mogu biti i imovinska prava u vidu potraživanja, isplate tuđeg duga ili oprost duga, kao i druga prava (autorsko pravo, pravo plodouživanja).

Postoji i ograničenje kod predmeta ugovora o poklonu, gde poklon ne mogu biti prava i službenosti vezane za ličnost.

Namera darežljivosti obuhvata sa jedne strane volju poklonodavca da bez naknade uveća imovinu poklonoprimca, a istovremeno sa druge strane, obuhvata i volju poklonoprimca da besplatno pribavi imovinsku korist, na račun imovine poklonodavca.

Ono što je posebno važno kod namere darežljivosti jeste da se ne pretpostavlja, već mora biti nesumljivo i jasno izražena u ugovoru.

Namera darežljivosti predstavlja volju da se na drugoga prenese neka stvar ili pravo bez ikakve naknade, gde je bitan motiv poklonodavca, njegova namera da se uveća imovina poklonoprimca na dobročin način.

Sposobnost ugovaranja

Sposobnost ugovaranja znači da lice koje zaključuje ugovor poseduje poslovnu sposobnost koja se zakonom zahteva za zaključenje određenog ugovora.

Poklonodavac mora biti potpuno poslovno sposoban, što znači da se radi o punoletnom licu, obzirom da se poslovna sposobnost stiče sa navršenih 18 godina života.

Samo izuzetno, poklonodavac može biti delimično poslovno sposobno lice, odnosno lice koje je navršilo 15 godina života i to samo u pogledu imovine koju je steklo svojim radom.

Za poklonoprimca važe manje stroga pravila, jer može biti potpuno poslovno sposoban, ali može biti i poslovno nesposobno lice (maloletno lice i punoletno lice lišeno poslovne sposobnosti), obzirom da im zakon omogućava da zaključuju pravne poslove kojima pribavljaju isključivo prava, kao što je moguće putem ugovora o poklonu.

Ako bi se poklonom zahtevala neka protivčinidba poklonoprimca koji je poslovno nesposoban, onda bi ovakav ugovor bio punovažan samo uz saglasnost roditelja ili staratelja poklonoprimca.

Obaveze poklonodavca

Kako je ugovor o poklonu jednostrano obavezan ugovor, obaveze nastaju samo na strani poklonodavca, dok na strani poklonorimca postoje određena prava.

Obaveze poklonodavca su:

predaja stvari ili prenosa prava na poklonoprimca – osnovna obaveza poklonodavca jeste da preda stvar u svojinu ili da prenese neko drugo imovnsko pravo poklonoprimcu. Iz ovog razloga, ugovor o poklonu predstavlja pravni osnov (iusus titulus) za sticanje prava svojine.

naknada štete koju prouzrokuje poklonoprimcu – poklonodavac je odgovoran za štetu koju prouzrokuje poklonoprimcu. Pre svega radi se o odgovornosti zbog neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju preuzete obaveze, koja se ograničava samo na štetu prouzrokovano namerno ili krajnjom nepažnjom.

Sa druge strane, iako poklonodavac nema obavezu da pruži zaštitu od materijalnih i pravnih nedostataka, ipak može odgovarati za štetu koju pretrpi poklonoprimac usled pravnih ili fizičkih nedostataka na predmetu poklona, ukoliko je poklonodavac za te nedostatke znao ili je prema okolnostima morao znati u vreme činjenja poklona, a o njima nije obavestio poklonoprimca.

Raskid i opozivanje ugovora o poklonu

Zaključeni ugovor o poklonu može se raskinuti putem sporazuma ugovornih strana, i to je moguće u slučajevima kada je ugovor o poklonu zaključen, ali ne i izvršen.

Ugovorom o poklonu se može ugovoriti mogućnost jednostranog raskida, ali samo pod uslovom da se steknu određene okolnosti koje ugovorne strane unapred predvide, a koje nisu suprotne prinudnim propisima.

Ugovor o poklonu može se poništiti kada se utvrdi da je postojala zabluda, prevara ili pretnja u trenutku njegovog zaključenja.

Punovažno zaključen ugovor o poklonu se ne može opozvati, odnosno povući, osim u slučaju kada je to posebno ugovoreno ili zakonom propisano.

Do opoziva poklona može doći usled promenjenih životnih okolnosti, promenjenog odnosa ili ugroženih interesa ugovornih strana.

Zakon razlikuje dve kategorije lica kojima se priznaje pravo na opoziv poklona – opozivanje poklona od strane poklonodavca i opozivanje poklona od strane trećih lica.

Opozivanje poklona od strane poklonodavca

Poklonodavac može opozvati poklon kada postoji jedan od sledećih razloga:

Nezahvalnost poklonoprimca – poklonodavac može opozvati poklon ako poklonoprimac svojim ponašanjem prema poklonodavcu ili prema njemu bliskom licu pokaže veliku nezahvalnost.

U Srpskom građanskom zakoniku se govori o velikoj neblagodarnosti poklonoprimca prema poklonodavcu, koja se ispoljava u napadu na njegov život, povredu tela ili časti, odnosno narušavanju njegove slobode i imovine.

Takođe, poklonodavac može opozvati poklon i kada radnja poklonoprimca nema obeležja krivičnog dela, ukoliko je ona izraz njegove grube nezahvalnosti prema poklonodavcu.

Nedostatak sredstava za život – u slučaju da poklonodavac nakon učinjenog poklona zapadne u takvo materijalno stanje da nema dovoljno nužnih sredstava za život ili za izdržavanje lica koje je po zakonu dužan da izdržava, ima pravo da opozove poklon i da zahteva da mu poklonoprimac vrati ono što se od primljenog poklona još nalazi u njegovoj imovini.

Osiromašenje poklonodavca mora biti znatno i da dovodi u pitanje njegovu materijalnu egzistenciju, da ne postoje lica koja su po zakonu dužna da ga izdržavaju, kao i da se predmet poklona, odnosno njegova vrednost, nalaze u imovini poklonoprimca.

Međutim, čak i tada se vodi računa o materijalnoj situaciji poklonoprimca, jer ako je poklonoprimac i sam u oskudici u pogledu nužnog izdržavanja sebe i svoje porodice ili lica koja je po zakonu dužan da izdržava, poklonodavac neće moći da zahteva raskid ugovora.

Razvod ili poništenje braka između poklonodavca i poklonoprimca – ukoliko je učinjen poklon bračnom drugu u toku trajanja braka, može biti opozvan nakon razvoda braka, pod uslovom da je vrednost tog poklona nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika.

Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

Kada se radi o uobičajenim poklonima koje su supružnici učinili jedno drugome u toku trajanja bračne zajednice, ne vraćaju se ni nakon razvoda, odnosno poništaja braka.

Opozivanje poklona od strane trećih lica

Poklon mogu opozvati i treća lica, čiji su interesi učinjenim poklonom ugroženi, te imaju pravo da traže da učinjeni poklon ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na njih i u tu kategoriju spadaju:

Nužni naslednici – nužnim naslednicima se priznaje pravo na opoziv poklona koje ostavilac čini za života, ako je povređen njihov nužni deo nasleđa.

Pokloni se vraćaju obrnuto redu kojim su činjeni, dok se pokloni učinjeni istovremeno vraćaju srazmerno.

Nužni naslednici mogu tražiti povraćaj poklona u roku od 3 godine od smrti ostavioca.

Lica koja je poklonodavac bio dužan da izdržava – lica koje je poklonodavac bio dužan da izdržava po bilom kom osnovu (zakonu, testamentu, sudskoj odluci) mogu da opozovu učinjene poklone, kako bi se mogla ispuniti obaveza izdržavanja.

I u ovoj situaciji se opoziv poklona vrši obrnuto redu kojim su učinjeni.

Poverioci poklonodavca – poverioci poklonodavca imaju pravo da vrše opoziv poklona u situaciji kada ne mogu da ostvare svoje potraživanje iz imovine dužnika, ovde poklonodavca.

Poverioci poklonodavca mogu podneti paulijansku tužbu kojom će tražiti da se ugovor o poklonu dužnika sa trećim licem oglasi bez pravnog dejstva prema poveriocu, u onoj meri koja je potrebna za ispunjenje potraživanja poverioca.

Postoje i pokloni koji se nikako ne mogu opozvati, a to je slučaj sa uobičajenim poklonima, nagradnim poklonima, poklonima učinjenim u dobrotvorne svrhe.

Porez na poklon

Porez na poklon regulisan je odredbama Zakona o porezu na imovinu.

Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost na poklon primljene imovine, na dan zaključenja ugovora o poklonu, odnosno danom prijema poklona, a koju utvrđuje nadležni organ poreske uprave.

Stopa poreza na poklon je proporcionalna i iznosi 2,5% od procenjene vrednosti nepokretnosti.

Porez na poklon plaća se i na poklon primljeni gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, pravo intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.

Od oporezivanja porezom na poklon izuzima se poklon udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti, mopeda, motokultivatora, traktora, radnih mašina, vozila koja nisu motorna, odnosno vozila koja se ne smatraju upotrebljavanim, plovila koja se ne smatraju upotrebljavanim, državnih vazduhoplova, vazduhoplova bez sopstvenog pogona, odnosno vazduhoplova koji se ne smatraju upotrebljavanim, nasleđe, odnosno poklon, ljudskih ćelija, tkiva i organa.

Ukoliko se poklonoprimac nalazi u prvom naslednom redu u odnosu na poklonodavca (supružnik i deca) oslobođen je plaćanja poreza na poklon.

Naslednici drugog naslednog reda (roditelji, braća i sestre) plaćaju porez u iznosu od 1,5% od procenjene vrednosti nepokretnosti.

Zakon predviđa da mogu biti oslobođeni plaćanja poreza ukoliko su ispunili zakonom određene uslove.

Naslednici trećeg i svakog daljeg naslednog reda, kao i lica koja nisu u srodstvu sa poklonodavcem, plaćaju porez u iznosu od 2,5% od procenjene vrednosti nepokretnosti.

Kako bi advokatska kancelarija Jarebica mogla da vam pruži najbolju pravnu pomoć u vezi navedene teme, možete mi pisati OVDE ili na mejl advokat@akj.co.rs

Advokat Jovana M. Jarebica